Internet i marketing trendovi u Srbiji, 2020.

03 Mar 2020

Sajt DATAREPORTAL.COM, specijalizovan za obradu i prezentaciju podataka pomoću kojih se mogu uočiti aktuelni internet i marketing trendovi, sa naglaskom na društvene mreže i eCommerce, objavio je izveštaj za 2020. godinu. Ovaj izveštaj uključuje obrađene podatke iz celokupne 2019. godine i obuhvata gotovo sve zemlje sveta, uključujući Srbiju. Podaci su dobijeni od partnera kao što su Hootsuite, We Are Social, Statista, GSMA Intelligence, kao i od državnih institucija.

Podaci su veoma interesantni, budući da su određeni internet i marketing trendovi pomalo iznenađujući, čak i za ljude iz branše, ali generalno pokazuju da se Srbija brzo priključuje svetskim trendovima. Jedan od mnogobrojnih indikatora, koji govori o razvijenosti ukupnih uslova za korišćenje mobilnih platformi zaključuje da su korisnici spremni da koriste najnovije tehnologije i načine interakcije, ali da infrastruktura kasni, i taj zaključak mogao bi se preneti i na mnoge druge stavke iz izveštaja, pri čemu reč “infrastruktura” samo treba zameniti sa “platežna moć”.

Među preko 40 grupa podataka, izdvojili smo one koji, po našem mišljenju, najbolje pokazuju koji internet i marketing trendovi oblikuju život građana i ekonomiju na početku nove dekade.

Srbija je trenutno na nivou na kome 98% populacije poseduje mobilni telefon, 75% ima pristup internetu i 42% aktivno koristi društvene mreže. Kako današnje srednje generacije budu pristizale u stariju starosnu grupu, procenat korisnika interneta i društvenih mreža će dalje rasti i već u ovoj deceniji imaćemo po prvi put penzionere koji su većinski na internetu. Međutim, trenutno broj korisnika interneta stagnira, bez rasta u periodu 2018-2019, što je teško objasniti, jer upravo u 2019. godini mobilni internet je postao veoma povoljan (Srbija je jedan od svetskih rekordera po povoljnosti mobilnog interenta).

brzina veze

Prosečna internet brzina je veoma velika, preko 40MB/s, kako na telefonima tako i u domovima. Iz ovog podatka vidimo da telefona koji ne koriste 4G ima veoma malo, kao i da je verovatno da će 5G biti jednako dobro prihvaćen. Optički kablovski internet postaje standard, mada je loše to što je gotovo nemoguće pretplatiti se na kablovski internet bez uzimanja TV ponude u paketu. Kada su u pitanju uređaji koji se koriste za pristup internetu, mobilni telefoni i dalje su manje zastupljeni od laptop i desktop računara, što je dobro, jer snažno prisustvo PC platforme je pokazatelj da je populacija edukovana i privredna aktivnost živa.

vrste uređaja pristup internetu

Najposećeniji sajtovi su i dalje globalni giganti Google, YouTube, Facebook i Instagram, kao i domaći mediji. Ono po čemu se Srbija razlikuje od razvijenih evropskih zemaljda jeste činjenica da nema nijednog eCommerce portala među prvih 10, dok ih je na zapadu 2-3. Ovde ne računamo kupujemprodajem.com, koji je sajt sa oglasima a ne eCommerce portal.

najposećeniji sajtovi

Možda najveće iznenađenje među podacima predstavlja vrtoglavi rast vrednosti tržišta Smart home uređaja. Čak i ako kupci ne koriste sve opcije, kupuju se klime, bojleri, veš mašine i drugi uređaji koje je moguće umrežavati i kontrolisati aplikacijama, što pokazuje da naše društvo momentalno prihvata svetske trendove čim uređaji koji koriste nove tehnologije postanu cenovno prihvatljivi.

smart home srbija tržište

Korišćenje društvenih mreža je jedini indikator po kome Srbija nimalo ne zaostaje za razvijenim evropskim zemljama. Obuhvat korisnika na nivou od 40-50% je trenutni evropski standard, koji sledi i Srbija, pri čemu broj korisnika društvenih mreža i dalje brzo raste, mada, zbog brojne stare populacije, verovatno neće uskoro doći do 50% u našoj zemlji. Za razliku od pristupa internetu radi šopinga ili informisanja, za pristup društvenim mrežama uglavnom se koristi telefon. Doduše, podatak da mobilnih korisnika ima 96% ne znači da te osobe ne koriste društvene mreže i na desktop računaru – oko 75% korisnika pristupa mrežama samo putem telefona, dok ostatak pristupa i sa telefona i sa računara.

korišćenje društvenih mreža

Podaci pokazuju da su korisnici društvenih mreža veoma skloni da klikću na reklame koje te mreže prikazuju. Prosečan korisnik u Srbiji mesečno lajkuje samo 17 postova na Facebook-u i napravi tri komentara, dok u istom periodu klikne na čak 25 reklama! Kada je reč o tržištu digitalnih reklama i njihovom plasmanu, ono se ravnomerno razvija, sa rastom od oko 10% godišnje u većini grupa i nešto bržim rastom kada je u pitanju marketing na društvenim mrežama. Reklame na društvenim mrežama vode po ukupnoj vrednosti i ispred su baner reklama, tako da je evidentno da su globalni marketing trendovi stilgi i na naše tržište.

digitalni marketing budzeti

Dok smo po korišćenju društvenih mreža na nivou razvijenih zemalja, po načinima plaćanja izuzetno zaostajemo. Svega 71% stanovništa ima račun u banci, dok samo 17% ima kreditnu karticu. Druga cifra deluje prenisko, mada se istraživnje poziva na podatke Svetske banke (najverovatnije se ne računaju Dina kartice, koje se mogu koristiti samo za kupovinu u Srbiji). Manje od četvrtine građana kupuje i plaća račune online, mada, kao što ćemo videti, ta četvrtina pravi solidan promet.

broj kartica srbija

Vrednost robe plaćene online u Srbiji tokom 2019. godine iznosi oko 1.3 milijarde dolara, što bi bio odličan rezultat da većinu tog prometa nisu ostvarili strani državljani koji su online plaćali hotele u Srbiji, pa tako promet od turizma čini 80% online prometa u našoj zemlji. Kada je reč o domaćim korisnicima, putem interneta najčešće se kupuju tehnika i odeća.

online placanje srbija

Interesantno je da i pored malog prometa veliki broj građana ponekad kupi nešto online, tako da je ukupna godišnja potrošnja svega 77 dolara, dok je u razvijenim zemljama preko 1000 dolara, odnosno oko 15 puta više, iako su plate “samo” četiri puta više. Ukupna vrednost tržišta proizvoda koji se mogu kupiti online u Srbiji je svega 350 miliona dolara, dok je u Nemačkoj ta vrednost 100 milijardi, odnosno čak i kada bi broj stanovnika bio isti, Nemačko tržište bilo bi 25 puta veće od domaćeg.

online shopping trziste

Iz svih navedenih podataka možemo videti da naši građani brže prihvataju nove tehnologije nego nove navike, da su društveni, ali i da imaju otklon od online kupovine. Na društvenim mrežama prisutni su praktično svi građani koji su interesantni marketarima, pa stoga i ne čudi što reklame na mrežama postaju najvažniji kanal digitalnog marketinga.

Share: Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedIn

DOĐI

Ružićeva 2
Beograd

ZOVI

+381 11 4155 150
+381 65 88 60 801

PIŠI

office@smartweb.rs